Rusi lansirali svemirski teleskop s najvećim radio okom na svetu

DOK KINEZI U PRIRODNOJ DEPRESIJI Davodang polako dovršavaju izgradnju najvećeg zemaljskog radio teleskopa, s tanjirom prečnika 500 metara (FAST), koji podseća na američkog tanjirastog džina zaleglog u planinskom udubljenju u Portoriku, ali je od njega i veći i moderniji, Rusi su posle par desenija planiranja i pripremanja sklopili radio teleskop koji ima antenu prečnika svega deset metara, što nije ni desetina veličine najvećih zemaljskih radio teleskopa, ali u kombinaciji s njima biće ogroman. Pošto će raditi u svemiru efektivna veličina njegove antene biće trideset puta veća od prečnika naše planete.

Ovaj ruski teleskop nazvan RadioAstron (РадиоАстрон) lansiran je iz Bajkonura u ponedeljak. Pošto se za pravljenje velikih teleskopskih prijemnika na Zemlji najčešće koristi interferometrija, povezivanje više opservatorija u veću mrežu koja efektivno daje znatno veću rezoluciju, ovo svemirsko radio oko radiće udruženo sa zemaljskim radio teleskopima i biće najveći ikada sagrađeni teleskop. Rezolucija će mu biti deset hiljada puta bolja od one koju ima svemirski teleskop Habl (Hubble Space Telescope, HST).

Zanimljivo je da RadioAstron zapravo nije prvi svemirski teleskop za interferometriju. Pre blizu 15 godina (u februaru 1997.) japanska agencija za istraživanje svemira (Japan Aerospace Exploration Agency, JAXA), lansirala je svoju verziju s antenom prečnika osam metara nazvanu Visoko napredna laboratorija za komunikacije i astronomiju (Highly Advanced Laboratory for Communications and Astronomy, HALCA), poznatu i pod nazivima Haruka (はるか – daleko) i Muses-B (Muza-B). Pošto je bila napravljena da traje samo nekoliko godina, ugasila se 2005.

Međutim, RadioAstron, poznat i kao Спектр-Р, biće deset puta osetljiviji od japanskog uređaja. Najpre zato što je napravljen tako da se u orbiti raširi kao ogroman kišobran sa 27 žbica od ugljeničkih vlakana i tako formira tanjir prečnika deset metara, što je dva metra više od japanskog, a potom i zato što će imati veoma eliptičnu orbitu s apogejem od oko 300.000 kilometara, za razliku od japanskog čiji je apogej bio oko 20.000 kilometara.

Upravo ta velika i veoma promenljiva orbitalna putanja (koja će se tokom pet godina trajanja misije zbog gravitacionog dejstva Meseca izdužiti do 390.000 kilometara), zajedno s jakim računarima na Zemlji, omogućiće ruskim naučnicima da dobiju slike dalekih galaksije u veoma visokoj rezoluciji. RadioAstron će, naime, moći da razluči nebeske objekte razdvojene uglom od svega sedam mikrolučnih sekundi, što je 10.000 bolje od rezolucije Habla.

Naučnici iz Astronomskog centra fizičkog instituta Lebedev Ruske akademije nauka (Астрокосмический центр Учреждения Российской академии наук Физического института им. П.Н.Лебедева), koji upravljaju misijom, nadaju se da će s njim, između ostalog, moći da zavire u horizont događaja crne rupe u središtu galaksije M87 i proučavaju pulsare i radio talase koje emituju vodeni maseri (oblaci molekula vode koji se nalaze u diskovima galaksija).

Međutim, Роскосмос će najpre morati da prikupi podatke s ovog teleskopa. Za sada na raspolaganju ima samo jedan tanjir od 22 metra koji je u stanju da prima njegove signale, a biće ih potrebno još nekoliko, kako se njegovih 144 megabita podataka u sekundi ne bi izgubilo.

Posle par meseci proveravanja i podešavanja rad ruskog svemirskog teleskopa će se koordinisati s drugim zemaljskim teleskopima. Među njima će biti i dva stometarska – Grin Benk (Green Bank) u Zapadnoj Virdžiniji i Efelsberg (Effelsberg) u Nemačkoj, i jedan tristametarski – Aresibo (Arecibo) u Portoriku. (M.V.)